Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta ko­ji su ob­ja­vlje­ni 17. i 19. av­gu­sta, Cr­na Go­ra je u ju­lu bi­la i u de­fla­ci­ji i in­fla­ci­ji.
Mje­seč­na de­fla­ci­ja u ju­lu, mje­re­na in­dek­som po­tro­šač­kih ci­je­na iz­no­si­la je 0,5 od­sto dok su po­tro­šač­ke ci­je­ne u od­no­su na isti mje­sec pret­hod­ne go­di­ne bi­le u pro­sje­ku vi­še za 1,9 od­sto, a ci­je­ne su za pr­vih po­la go­di­ne u po­re­đe­nju sa istim pe­ri­o­dom pro­šle po­ra­sle za 1,5 od­sto. Mje­seč­na in­fla­ci­ja za isti mje­sec, mje­re­na har­mo­ni­zo­va­nim in­dek­som po­tro­šač­kih ci­je­na iz­no­si­la 0,2 od­sto.
Cr­na Go­ra je u de­fla­ci­ji, uzi­ma­ju­ći u ob­zir ci­je­ne svih do­ba­ra, (hra­na, re­ži­je, obu­ća, pre­voz, zdrav­stve­ne uslu­ge, obra­zo­va­nje), dok je kom­pa­ra­tiv­nim mje­re­njem in­fla­ci­je u Evro­pi, kao i pro­cje­nom sta­bil­no­sti mo­ne­tar­ne vri­jed­no­sti u euro­zo­ni za­bi­lje­že­na in­fla­ci­ja.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da su za Cr­nu Go­ru va­lid­ni po­da­ci ko­ji po­ka­zu­ju da se ze­mlja opet na­la­zi u de­fla­ci­ji, za ko­ju je ključ­ni in­di­ka­tor pad ku­pov­ne mo­ći sta­nov­ni­štva.
Naj­ve­ći uti­caj na mje­seč­nu sto­pu de­fla­ci­je, po Mon­sta­tu ima­li su pad ci­je­na po­vr­ća, vo­ća, obu­će, go­ri­va i ma­zi­va, čvr­stih go­ri­va, kao i odje­će.
Prema ri­je­či­ma Le­ki­ća, ra­di se o sni­ža­va­nju ci­je­na go­ri­va zbog dra­stič­nog pa­da ci­je­na naf­te na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, po­jef­ti­nje­nju se­zon­skog vo­ća i po­vr­ća zbog za­si­će­nja tr­ži­šta i se­zon­skim sni­že­nji­ma odje­će i obu­će.
– Što se ti­če po­da­ta­ka i iz­vje­šta­ja ko­je pla­si­ra Mon­stat, već du­že vri­je­me ne­ma­mo po­u­zda­nih in­for­ma­ci­ja ve­za­nih za stvar­no sta­nje, jer se vr­lo če­sto de­ša­va da oni sa­mi se­be de­man­tu­ju u vr­lo krat­kom vre­men­skom pe­ri­o­du. Po­zna­to je da je do­ma­ća pri­vre­da u vr­lo lo­šoj po­zi­ci­ji, ali oči­to Mon­stat ra­di po na­lo­gu po­li­ti­ča­ra, mi­ni­star­sta­va fi­nan­si­ja i eko­no­mi­ja, kao i Cen­tral­ne ban­ke – re­kao je on.
Le­kić je is­ta­kao da de­fla­ci­ja zna­či da je pri­vre­da u stag­na­ci­ji i da nov­ca na tr­ži­štu fa­li, zbog če­ga i pa­da­ju ci­je­ne.
– Ci­je­ne pa­da­ju jer je tra­žnja ma­nja iz raz­lo­ga što je i nov­ca sve ma­nje, a nov­ca fa­li jer se oba­ve­ze ko­je ima­ju i gra­đa­ni i pri­vre­da po­ve­ća­va­ju, u pr­vom re­du zbog kre­di­ta, pa sve ma­nje nov­ca osta­je za po­tro­šnju. Pro­iz­vo­đa­či pro­iz­vo­de ro­bu ko­ja ne mo­že da se pro­da, tr­gov­ci spu­šta­ju ci­je­ne i svje­sno idu u gu­bit­ke, ili u mno­go ma­nju za­ra­du od pla­ni­ra­ne, ka­ko bi se oslo­bo­di­li ro­be. Pri­tom se če­sto ide na to da se po­re­zi i do­pri­no­si ne upla­ću­ju, a da PDV ide u si­vu zo­nu, da bi se na ne­ki na­čin na­do­mje­sti­lo to sni­ža­va­nje ci­je­na – re­kao je on.
Le­kić je is­ta­kao da je pro­blem to što ku­pov­na moć opa­da već tri go­di­ne, dok za­ra­de stag­ni­ra­ju, a po­tro­šač­ka kor­pa ra­ste, zbog če­ga i do­la­zi do za­sto­ja i de­fla­ci­je.
– Po­ve­ća­nje pri­ho­da uslo­vi­lo bi po­ve­ća­nje ku­pov­ne mo­ći, što bi po­kre­nu­lo no­vi ci­klus ko­ji bi uslo­vio i po­ve­ća­nje pro­iz­vod­nje. Upr­kos raz­li­či­tim po­da­ci­ma, va­lid­ni­ji su oni ko­ji po­ka­zu­ju da je Cr­na Go­ra u de­fla­ci­ji, što je mno­go go­re ne­go da se ra­di o in­fla­ci­ji, jer smo u ve­ćem pro­ble­mu, jer la­ga­na in­fla­ci­ja zna­či da ci­je­ne ra­stu jer je tra­žnja ve­ća – re­kao je on.
Po­sla­nik Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na) sma­tra da je naj­va­žni­je to što su ci­je­ne u ju­lu u od­no­su na isti mje­sec po­ra­sle za 1,9 od­sto.
– Da li će­mo mi u na­red­nih mje­sec-dva ima­ti osci­la­ci­ju ci­je­na ko­ja je pri­bli­žna nu­li, to je za nas ma­nje va­žno, a va­lid­ni­ji su oni po­da­ci ko­ji se od­no­se na nas u od­no­su na po­dat­ke ko­ji se upo­re­đu­ju sa ze­mlja­ma EU – re­kao je on is­ti­ču­ći da po­da­ci ve­za­ni za euro­zo­nu po­ka­zu­ju da sla­bi vri­jed­nost eura ko­ja će, uko­li­ko se taj trend na­sta­vi ima­ti ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce i na Cr­nu Go­ru.J.V.


In­fla­ci­ja u euro­zo­ni 0,2 od­sto

In­fla­ci­ja u dr­ža­va­ma euro­zo­ne osta­la je u av­gu­stu na go­di­šnjem mi­nu­su od 0,2 od­sto, sa­op­šte­no je iz Euro­sta­ta.
Sta­ti­sti­ča­ri su ka­za­li da je ve­li­ki pad ci­je­ne ener­ge­na­ta na­dok­na­đen ra­stom ci­je­na hra­ne, al­ko­ho­la, du­va­na, uslu­ga i in­du­strij­skih pro­iz­vo­da, pre­no­si Ca­pi­tal.ba.
Pro­du­že­ni pe­ri­od ni­ske in­fla­ci­je ili pad po­tro­šač­kih ci­je­na znak je sla­be po­tra­žnje i mo­že da na­ško­di eko­no­mi­ji pod­sti­ču­ći po­tro­ša­če da od­lo­že ku­po­vi­nu. Ta­ko­đe, mo­že ote­ža­ti dr­ža­va­ma euro­zo­ne da sma­nje dug i da una­pri­je­de kon­ku­rent­nost tro­ško­va u od­no­su na dru­ge dr­ža­ve – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Euro­sta­ta.